Učitavam podatke...
Srpski | Српски | English

O nama

Vizija razvoja

Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd, je preventivna zdravstvena ustanova koja je u svojoj istoriji u više navrata menjala ime, osnivaca, pravno-formalni status i organizacionu strukturu. Istovremeno, od osnivanja Gradski zavod beleži uzlazni trend razvoja, koji je rezultirao usložnjavanjem i povecanjem obima rada, kadrovskim jacanjem, opremanjem, uvodenjem novih laboratorijskih i drugih metoda i standarda kvaliteta. Pri tome nisu zanemareni uslovi rada i standard radnika.

Zahvaljujuci dobro vodenoj razvojnoj politici poslednjih nekoliko decenija, velikom angažovanju zaposlenih i posvecenosti poslu i kuci kojoj pripadaju, Gradski zavod je prerastao u vodecu Instituciju u vecini oblasti kojima se bavi. Direkri Gradskog zavoda imali su obavezu i težak zadatak da održe stalan napredak ustanove, koji je olakšan cinjenicom da je Gradski zavod uvek posedovao znacajne razvojne potencijale.

Vizija razvoja Gradskog zavoda definisana je dugorocnim ciljevima, kojima je obuhvacen period veci od 10 godina, a koji se baziraju na potencijalima, uslovima razvoja u predhodnom periodu i sadašnjem stanju Gradskog zavoda.

Svaka vizija, medutim, bez obzira na svoj prospektivni karakter i intenciju da probije prostor i vreme za koje se radi, ima brojna ogranicenja koja se u domenu javnog zdravlja najviše ogledaju u sledecem: nizak nivo društveno-ekonomskog razvoja, ogranicavajuca poreska politika kada je deo usluga Zavoda u pitanju, stanje u zdravstvu u celini, pozicija zdravstvenog osiguranja, nepostojanje odgovarajucih strateških dokumenata i zakona (npr. Zakona o javnom zdravlju), nerazvijena javno-zdravstvena svest na lokalnom nivou i nepostojanje konsenzusa oko kljucnih pitanja, posebno izvora finansiranja. Vizija inace mora da sadrži elemente koji se mogu realizovati (izvesti), što u najcešce nije lako, s obzirom na promenljiv karakter okruženja i uslova u kojima radimo.

Uslovi za razvoj

Vizija da Gradski zavod bude „Institucija koja je liderska, koordinativna i sa promotivnom javno-zdravstvenom ulogom na nivou Beograda i koja istovremeno razvija poslove i zadatke koji nisu budžetskog karaktera, a strucno i finansijski doprinose uspešnom poslovanju” je moguca, ali da bi se ovakva vizija ostvarila, potrebno je realizovati opšte i posebne ciljeve razvoja, obuhvacene Akcionim planom. SWOT analizom (prednosti, slabosti, šanse i pretnje) javno-zdravstvenih funkcija Gradskog zavoda prethodno su sagledane prednosti i mane vizije razvoja.

U prednosti je ubrojano: Postojanje Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji znacajno mesto daje poslovima i zadacima od opšteg intresa i ulozi Zavoda/Instituta za javno zdravlje; Ogromno iskustvo, znanje i svest dela strucne javnosti; Dosadašnji (postignutu) rezultati i Sposobnost improvizacije i snalaženja u situacijama kada nedostaju sredstva i sistemska rešenja.

U slabosti je ubrojano: Nepostojanje odgovarajucih strateških dokumenata i propisa, kao i konsenzusa oko mogucih rešenja; Nizak nivo svesti u lokalnoj zajednici; Nedovoljno angažovanje javno-zdravstvenih radnika u lokalnoj zajednici; Nesigurni izvori finansiranja.

U šanse ju ubrojano: Moguca medunarodna podrška; Unapredenje stanja zdravlja i smanjenje rizika oboljevanja u populaciji Beograda; Smanjenje troškova za lecenje, vece zadovoljstvo korisnika i bolji standard.

U pretnje je ubrojano: Udaljavanje od Evrope; Ispoljavanje nezadovoljstva kod gradana; Više bolesnih, kraci životni vek; Niži standard.

Opšti ciljevi razvoja Gradskog zavoda u buducem periodu bice: Održavanje uzlaznog trenda razvoja Gradskog zavoda; Obezbedivanje uslova za održivo finansiranje; Unapredenje kvaliteta i efikasnosti svih aktivnosti u domenu javnog zdravlja; Razvoj promocije zdravlja, prevencije bolesti i zaštite životne sredine, ocuvanje i unapredivanje zdravlja stanovnika Beograda, smanjenje incidence i prevalence najznacajnijih oboljenja i stanja i Redukovanje fona najvažnijih faktora rizika.

Posebni ciljevi razvoja Gradskog zavoda u buducem periodu odnose se na više oblasti. U ekonomske ciljeve se ubrajaju: Obezbedivanje prosecnog realnog rasta ukupnog prihoda od 10-15% godišnje; Rast zarada iznad rasta cena na malo, procentualno za 5-10%; Održavanje ucešca bruto zarada u ukupnom prihodu Gradskog zavoda na nivou 45-50%; Povecanje ucešca budžetskih sredstava u ukupnom prihodu, tako da u narednom periodu ne budu manja od 40%. U investicione ciljeve se ubrajaju: Ocuvanje i unapredenje stanja infrastrukturnih objekata i instalacija; Unapredivanje uslova rada, uz potpuno obezbedenje zaštite na radu; Ocuvanje postojece i nabavka nove opreme za laboratorijski rad, uzorkovanje i transport uzoraka. U kadrovske i strucne ciljeve se ubrajaju: Izrada i realizacija plana školovanja, edukacije i strucnog usavršavanja radnika (Plan do 2010 godine); Izrada plana ucešca strucnjaka Gradskog zavoda na savetovanjima, strucnim skupovima, simpozijumima i dr. (Godišnji plan); Svodenje broja zaposlenih na neodredeno vreme do kraja planskog perioda na oko 350, uz znacajno smanjenje broja radnika zaposlenih na odredeno vreme i preko omladinske zadruge; Angažovanje spoljnih saradnika na uskospedijalistickim poslovima koji se ne mogu u celosti realizovati u Gradskom zavodu, a odnosi se na strucnjake ili institucije, zakljucavanjem odgovarajucih medusobnih Ugovora. U organizacione ciljeve se ubrajaju: Promovisanje nove organizaciju Gradskog zavoda u cijoj su osnovi Centri; Uspostavljanje multisektorskog i multidiscipliranog rada na nivou Centara i Gradskog zavoda u celini, uz poštovanje opšte hijerarhijske organizacione strukture. U ciljeve za realizaciju poslova i zadataka se ubrajaju: Nastavak pracenja, evidencije i analize zdravstvenog stanja stanovnika Beograda; Razvijanje elemenata upravljanja rizicima i pretnjama po javno zdravlje; Promovisanje zdravlja; Razvoj partnerskih odnosa sa lokalnom zajednicom u domenu zaštite i unapredenje javnog zdravlja; Ostvarenje uslova da Gradski zavod preuzme centralnu ulogu koordinatora i promotera javno-zdravstvenih aktivnosti na nivou Beograda; Nastavak sa razvijanjem i zaokruživanjem tržišnih poslova, kako bi se obezbedili stabilni vanbudžetski izvori finansiranja.

Brojni faktori uslovljavaju ili ogranicavaju poslovanje i razvoj Gradskog zavoda medu kojima se izdvajaju oni koji imaju podsticajni karakter, a odnose se, pre svega, na neka strateška dokumenta i postojece propise: Milenijumski ciljevi – bolje zdravlje za sve u trecem milenijumu, 2003; Strategija lokalnog razvoja, 2005; Nacionalna strategija Srbije za pristupanje EU,2005; Strategija smanjenja siromaštva, 2003; Zdravstvena politika RS, 2002; Strategija javnog zdravlja u RS (skica) 2005; Akcioni plan promocije zdravlja u RS 2004.-2010; Zakon o zdravstvenoj zaštiti (Sl. gl. RS 107/05); Zakon o zdravstvenom osiguranju (Sl. gl. RS 107/05); Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (Sl. gl. RS 125/04); Zakon o zaštiti životne sredine (Sl.gl. RS 135/04); Uredba o Planu mreže zdravstvenih ustanova (Sl. gl. RS 42/06); Pravilnik o uslovima i nacinu unutrašnje organizacije zdravstvenih ustanova (Sl. gl. RS 43/06); Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti i zdravstvenih ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe (Sl. gl. RS 43/06), i dr.

U sladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (clan 119): „Zavod za javno zdravlje osniva Republika, a na teritoriji autonomne pokrajine – autonomna pokrajina. Zavod za javno zdravlje je zdravstvena ustanova koja se osniva za teritoriju više opština, odnosno grada, kao i za teritoriju Republike, u skladu sa Planom mreže. Pod javnim zdravljem, u smislu ovog zakona, podrazumeva se ostvarivanje javnog interesa stvaranjem uslova za ocuvanje zdravlja stanovništva putem organizovanih sveobuhvativih aktivnosti društva usmerenih na ocuvanje životne sredine, kao i sprecavanje nastanka faktora rizika za nastanak bolesti i povreda, koji se ostvaruje primenom zdravstvenih tehnologija i merama namenjenih promociji zdravlja, prevenciji i poboljšanju kvaliteta života.”

Navedeni clan Zakona ukazuje da Gradski zavod osniva Republika Srbija, a da je Direktor odgovoran Ministarstvu zdravlja (Ministru), za poslove koje zdravstvena ustanova obavlja u skladu sa Zakonom. Istovremeno treba istaci da se Zavod za javno zdravlje osniva za grad Beograd, cime je odreden njegov regionalni karakter i usmerenost ka lokalnoj samoupravi. Gradski zavod obavlja poslove i zadatke u skladu sa ovim zakonima, ali i drugim zakonima, ukljucujuci i one iz oblasti finansija, javnih nabavki, poreza i sl. Najodgovorniji za zakonsko poslovanje je Direktor Gradskog zavoda. Statut Gradskog zavoda za javno zdravlje je uskladen sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, a u njega su ugradeni i predlozi eksperata medunarodnih organizacija (EURO HEALTH GROUP, EAR), koji su radili Predlog reforme Zavoda/Instituta za javno zdravlje. To se pre svega odnosi na organizaciju Zavoda, koju strukturno cine Centri, a ne delatnosti, cime su stvoreni bolji uslovi za saradnju medu delatnostima i organizacionim jedinicama. Istovremeno su definisani poslovi Zavoda, (pored onih regulisanih Zakonom), koji najbolje odslikavaju sadašnji rad Gradskog zavoda i daju mogucnost proširenja aktivnosti u buducnosti.

Finansiranje

U „Izveštaju o poslovanju i razvoju Gradskog zavoda 2001.-2006.” navedeno je da dve trecine prihoda Gradski zavod ostvaruje na tržištu. Ovakav odnos prihoda ostvarenog na tržištu i iz budžeta je specifican samo za Gradski zavod, jer se ostali Instituti/Zavodi u Srbiji dominantno finansiraju iz budžeta. Istovremeno, najveci broj drugih zdravstvenih ustanova dobija budžetska sredstva u visini plata zaposlenih i za materijalne troškove, a samo Zavodi/Instituti za javno zdravlje ugovaraju na pocetku godine sa Republickim zavodom za zdravstveno osiguranje usluge (mikrobiološke) i poslove i zadatke (socijalna medicina i epidemiologija). Procentualna zastupljenost sredstava zdravstvenog osiguranja u ukupnom prihodu Gradskog zavoda je oko 17%. I ako ce perspektivno finansiranje svih zdravstvenih ustanova u Srbiji biti na osnovu izvršenih usluga, jedino Zavodi/Instituti od 2002. godine trpe posledice nedorecenog i neusaglašenog sistema finansiranja po uslugama, poslovima i zadacima, iz sledecih razloga: Ugovaraju se usluge i poslovi do nivoa sredstava koje paušalno odreduje Republicki zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO); RZZO ne finansira sve mikrobiološke usluge (npr. Gradski zavod je sa mesecom septembrom 2006. godine ispunio Plan kada je mikrobiologija u pitanju, tako da ova ustanova sopstvenim sredstvima cetiri meseca finansira zdravstvo Beograda); Poslovi i zadaci koji se ugovaraju samo jednim delom obuhvataju potrebe za preventivnim uslugama koje prema Zakonu RZZO mora da obezbedi osiguranicima; Ne postoje uslovi za aneksiranje Ugovora i povecanje cena usluga tokom godine.

Finansiranje projekata iz budžeta preko Ministarstva zdravlja je bolje organizovano, s tim da se isplata sredstava vrši na kraju svakog kvartala. Tako Zavodi/Instituti prakticno avansiraju poslove od opšteg interesa. Ucešce ovih sredstava u ukupnom prihodu je takode oko 17%. Poseban problem je cinjenica da od ukupnih budžetskih sredstava na nivou Republike namenjenih svim Zavodima/Institutima, svega 15% pripada Gradskom zavodu, što je teško razumljivo, ako se zna da Beograd cini 20-22% stanovništva Srbije. Imajuci navedeno u vidu, razumljivo je zašto je jedan od ciljeva razvoja Gradskog zavoda realnije budžetsko finansiranje i povecanje ukupnih budžetskih sredstava, procentualno do 40%. Deo sredstava, koja su uslovno takode budžetska, Gradski zavod ostvaruje preko Grada, odnosno obavljajuci poslove i zadatke za razlicite Sekretarijate: za zaštitu životne sredine, za socijalnu i deciju zaštitu, za školstvo i dr. Ova sredstva se odvojeno prikazuju i ne ulaze u masu budžetskih sredstava jer se ostvaruju na tržištu, odnosno poslovi i zadaci su dobijeni posle javnog nadmetanja (tendera) ili na osnovu najbolje ponude.

Perspektivno se može ocekivati povecanje ucešca Grada u finansiranju Gradskog zavoda, s obzirom da se deo osnivackih prava zdravstvenih ustanova spušta na nivo Grada, kao i obaveze u domenu opšteg interesa, (clan 13. Zakona): „društvena briga za zdravlje na nivou autonomne pokrajine, opštine, odnosno grada, obuhvata mere za obezbedivanje i sprovodenje zdravstvene zaštite od interesa za gradane na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno grada, i to: pracenje zdravstvenog stanja stanovništva i rada zdravstvene službe na svojoj teritoriji, kao i staranje o sprovodenju utvrdenih prioriteta u zdravstvenoj zaštiti; stvaranje uslova za pristupacnost i ujednacenost korišcenja primarne zdravstvene zaštite na svojoj teritoriji; koordiniranje, podsticanje, organizacija i usmeravanje sprovodenja zdravstvene zaštite koja se ostvaruje delatnošcu organa jedinica lokalne samouprave, gradana, preduzeca, socijalnih, obrazovanih i drugih ustanova i drugih organizacija; planiranje i ostvarivanje sopstvenog programa za ocuvanje i zaštitu zdravlja od zagadene životne sredine što je prouzrokovano štetnim i opasnim materijama u vazduhu, vodi i zemljištu, odlaganjem otpadnih materija, opasnih hemikalija, izvorima jonizujucih i nejonizujucih zracenja, bukom i vibracijama na svojoj teritoriji, kao i vršenjem sistematskih ispitivanja životnih namirnica, predmeta opšte upotrebe, mineralnih voda za pice, voda za pice i drugih voda koje služe za proizvodnju i preradu životnih namirnica i sanitarno-higijenske i rekreativne potrebe, radi utvrdivanja njihove zdravstvene i higijenske ispravnosti i propisanog kvaliteta; obezbedivanje sredstava za vršenje osnivackih prava nad zdravstvenim ustanovama ciji je osnivac sa zakonom i Planom mreže zdravstvenih ustanova, a koje obuhvata izgradnju, održavanje i opremanje zdravstvenih ustanova, odnosno investiciono ulaganje, investiciono – tekuce održavanje prostorija, medicinske i nemesicinske opreme i prevoznih sredstava, opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informaciong sistema, kao i za druge obaveze odredene zakonom i aktom o osnivanju; saradnja sa humanitarnim i strucnim organizacijama, savezima i udruženjima, na poslovima razvoja zdravstvene zaštite.”

Deo obaveza koje proizilaze iz Zakona treba preko Sekretarijata za zdravstvo da preuzme Gradski zavod.

Sredstva na tržištu se ostvaruju najviše u okviru Centra za higijenu i humanu ekologiju (kontrola zdravstvene ispravnosti namirnica i predmeta opšte upotrebe, kvaliteta vode za pice i dr.), Centra za ekotoksikologiju (izrada procena, analiza i studija iz oblasti zaštite životne sredine, karakterizacija otpada, ispitivanje otpadnih voda, aktivnost mobilne jedinice u vanrednim – akcidentalnim situacijama i dr.), Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (sanitarni pregledi) i u manjoj meri drugih Centara. Tržište u Beogradu je promenljivo, uslovi poslovanja cesto zavise od odnosa snaga donosioca odluka, tako da se u perspektivi neki poslovi mogu smanjiti kada su u pitanju kontrola zdravstvene ispravnosti namirnica i sanitarni. To ne znaci da ne treba nastaviti borbu za tržište, ucestvovati u donošenju odluka i propisa, angažovati se na unapredenju kvaliteta rada, kako bi ocekivane promene tržišnih uslova što lakše savladali. Jedno od rešenja je sigurno (na nivou Republike i Grada) i obezbedivanje novih poslova, kroz osnivanje referentnih laboratorija: za vodu, otpadne vode, vazduh i dr.

Akcioni plan 2006. – 2010.

Novi poslovi i zadaci Gradskog zavoda, predvideni Akcionim planom za period 2006.-2010. godina po pojedinim centrima, rasporedeni su na sledeci nacin:

Centar za promociju zdravlja – Unapredenje intersektorske saradnje na nivou Gradskog zavoda; Razvoj kapaciteta lokalnih zajednica; Preuzimanje koordinativne funkcije; Reorijentacija zdravstvene službe u službu prevencije i promocije; Izrada i vodenje programa promocije zdravlja.

Centar za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite – Inicirati nove oblike saradnje sa RZZO kako bi Gradski zavod mogao da pruži potrebnu strucnu podršku radu RZZO.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti – Nastavak i jacanje spremnosti formiranih mobilnih epidemioloških ekipa i njihovo dodatno opremanje u cilju brzog reagovanja u vanrednim situacijama; Priprema laboratorija za brzu identifikaciju etioloških agenasa u vanrednim situacijama; Razvijanje metoda i uvodenje u redovnu proceduru procene rizika za pojavu epidemija trovanja hranom i drugih crevnih zaraznih bolesti, vezanih za objekte u kojima se obavlja proizvodnja i promet hrane, u saradnji sa drugim centrima Gradskog zavoda; Formiranje komisija za prevenciju bolnickih infekcija u privatnim zdravstvenim ustanovama i ucešce u njihovom radu; Predlaganje uvodenja novih vakcina u skladu sa najnovijim saznanjima i preporukama SZO (na pr. za prevenciju karcinoma grlica materice); Razvijanje metoda za identifikaciju zajednickih faktora rizika za najcešca hronicna nezarazna oboljenja; Preduzimanje zdravstveno-vaspitnih aktivnosti u cilju promene stilova života radi redukcije ili eliminacije faktora rizika na koje se može uticati.

Centar za mikrobiologiju – Sertifikacija standarda kvaliteta ISO 9001 i ISO 14001; Razvoj novih brzih mikrobioloških metoda; Razvoj serološke dijagnostike; Racionalnije korišcenje mikrobiološke dijagnostike u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Centar za higijenu i medicinsku ekologiju – Identifikacija i kvantifikacija rizika u životnoj sredini; Izbor i primena odgovrajucih indikatora; Sertifikacija ISO 9001 i ISO 14001; Proširenje akreditacije ISO 17025; Opremanje i uvodenje metoda za odredivanje rezidua u namirnicama (npr. vitamina) i pojedinim supstratima životne sredine; Širenje mreže automatskog monitoringa vazduha na teritoriji Beograda; Prilagodavanje rada zahtevima u oblasti kontrole lanca ishrane, ukljucujuci kontrolu kvaliteta i procenu rizika po zdravlje, posebno u mikrobiološkom pogledu; Organizovanje referentih laboratorija za otpadne vode, vode za pice i dr.

Centar za ekotoksikologiju – Realizacija Projekta upravljanja medicinskim otpadom na teritoriji Beograda; Razvijanje poslova na izradi procena, analiza i studija iz oblasti životne sredine i procena rizika po zdravlje ljudi; Obezbedivanje uslova za dalji uspešan rad laboratorije za karakterizaciju otpada; Ažuriranje i dorada „Ekološkog atlasa Beograda” i „Mape hazarda Beograda” i Reafirmacija i doopremanje mobilne ekotoksikološke jedinice.