NIVO UV ZRAČENJA U BEOGRADU JE

SREDNJI!

KVALITET VAZDUHA NA TERITORIJI BEOGRADA JE

UMEREN!

Indeks kvaliteta vazduha

Zasnovan na neverifikovanim satnim vrednostima PM₁₀ PM₂.₅ NO₂ SO₂ O₃ 10.08.2026. 08:00 - 08:59
Indeks Stanica Mreža PM10 PM2.5 SO2 NO2 O3
PRIHVATLJIV Beograd Krnjača GZZJZ-BGD 17.2 9.41 5.1 7.29 99.9
UMEREN Beograd Zemun TB GZZJZ-BGD 17.1 10.3 4.91 34.2
ZAGAĐEN Beograd Bulevar despota Stefana GZZJZ-BGD 25.6 12.9 7.22 67
UMEREN Beograd Omladinskih brigada GZZJZ-BGD 40.2 13.5 4.35 57 57
UMEREN Beograd Obrenovac GZZJZ-BGD 24.7 10.7 8.38 28.2
PRIHVATLJIV Beograd Obrenovac Ušće GZZJZ-BGD 20.6 11.8 6.44 3.11
UMEREN Beograd Lazarevac GZZJZ-BGD 43.9 13.7 7.21 25.3 65.8
UMEREN Beograd Vinča GZZJZ-BGD 26.8 12.6 10.9 27.1 64.1
PRIHVATLJIV Beograd Dragiša Mišović GZZJZ-BGD 20.7 10.7 18.3 86.3
UMEREN Beograd Jajinci GZZJZ-BGD 45.3 12.1 6.76 18.8 102
PRIHVATLJIV Veliki Crljeni GZZJZ-BGD 17.7 10.7 11.8 11.8
PRIHVATLJIV Beograd Topčiderska zvezda GZZJZ-BGD 18.5 7.39 13.2 23.7 72.7
PRIHVATLJIV Beograd Vračar Dom zdravlja GZZJZ-BGD 21.1 8.81 5.93 23.4 81.7
UMEREN Beograd Bežanijska kosa GZZJZ-BGD 38.2 12.3 7.08 41.6 46.5
UMEREN Beograd Banovo brdo GZZJZ-BGD 43.9 15.1 8.78 57.1 20
ZAGAĐEN Beograd Ada petlja GZZJZ-BGD 136 21.5 10.5 67.2 37
UMEREN Beograd Surčin GZZJZ-BGD 71.5 19.1 5.88 47.7 56.4
UMEREN Beograd Zemun Ugrinovačka GZZJZ-BGD 42.3 14.9 6.09 40.3 63.4
UMEREN Beograd Borča GZZJZ-BGD 31.9 14 6.45 27.8 78.8
UMEREN Beograd Franše d’Epere GZZJZ-BGD 23.3 11.3 6.65 34.2 73
ZAGAĐEN Beograd Leštane GZZJZ-BGD 67.7 20.2 4.48 89.1 14.4
PRIHVATLJIV Beograd Stojčino brdo GZZJZ-BGD 40.5 14.9 6.13 20.4 83.9
PRIHVATLJIV Beograd Barajevo GZZJZ-BGD 36.7 11.1 5.32 13.4 78.9
UMEREN Beograd Ada Ciganlija GZZJZ-BGD 73.6 14.5 7.24 38 44.1
UMEREN Beograd Mladenovac GZZJZ-BGD 52.5 22.4 4.52 44.1 39.4
PRIHVATLJIV Beograd Sopot GZZJZ-BGD 23.1 11.6 6.82 11.6 89
UMEREN Beograd Rakovica GZZJZ-BGD 22.8 10.7 15.1 37.8 75.5
PRIHVATLJIV Beograd Mirijevo GZZJZ-BGD 26.7 12.5 4.88 23.2 88.1
UMEREN Beograd na vodi GZZJZ-BGD 31.2 13.2 6.98 33.9 71.6
UMEREN Beograd Danijelova GZZJZ-BGD 17.5 10.8 7.97 34.1 80.2
Beograd ADA GZZJZ-BGD
UMEREN Srednja vrednost 37.3 13.2 7.35 33.5 66.8

Pregled podataka

Indeks kvaliteta vazduha i zdravstvene preporuke

Saznajte više o uticaju kvaliteta vazduha na zdravlje stanovništva i preporukama za ponašanje

DOBAR

DOBAR

Opšta populacija

Kvalitet vazduha je dobar.Uživajte u uobičajenim aktivnostima na otvorenom. 

Osetljiva populacija
Kvalitet vazduha je dobar.Uživajte u uobičajenim aktivnostima na otvorenom. Saznaj više

PRIHVATLJIV

PRIHVATLJIV

Opšta populacija

Uživajte u uobičajenim aktivnostima na otvorenom. 

Osetljiva populacija
Uživajte u uobičajenim aktivnostima na otvorenom.Saznaj više

UMEREN

UMEREN

Opšta populacija

Uživajte u uobičajenim aktivnostima na otvorenom. 

Osetljiva populacija
Razmislite o smanjenju intenzivnih aktivnosti na otvorenom , ako osetite simptome.Saznaj više

ZAGAĐEN

ZAGAĐEN

Opšta populacija

Razmislite o smanjenju intezivnih aktivnosti na otvorenom, ako osetite simptome kao što su bol u očima, kašalj ili gušobolja

Osetljiva populacija
Razmislite o smanjenju fizičkih aktivnosti,posebno na  otvorenom, naročito ako osetote simptome.Saznaj više

VEOMA ZAGAĐEN

VEOMA ZAGAĐEN

Opšta populacija

Razmislite o smanjenju intezivnih aktivnosti na otvorenom, ako osetite simptome kao što su bol u očima, kašalj ili gušobolja

Osetljiva populacija
Smanjite fizičke aktivnosti ,posebno na otvorenom, naročito ako osetite simptome.Saznaj više

IZUZETNO ZAGAĐEN

IZUZETNO ZAGAĐEN

Opšta populacija

Smanjite fizičke aktivnosti na otvorenom

Osetljiva populacija

Izbegavajte fizičke aktivnosti na otvorenomSaznaj više

Prozirnom bojom se označavaju indeksi koji su bazirani na nedovolјnom broju zagađujućih materija trenutno izmerenih na stanici

EFEKTI PO ZDRAVLJE UV ZRAČENJA

Saznajte više o štetnim efektima po zdravlje usled prekomernog izlaganja ultravioletnom zračenju

NIZAK

NIZAK

Vrednost UV indeksa 1- 2 označava malu opasnost po zdravlje ljudi prilikom izlaganja sunčevim ultraljubičastim (UV) zracima.

Preporuke za ponašanje stanovništva

Preporučuje se poštovanje sledećih pravila ponašanja prilikom boravka na otvorenom:
• Nosite zaštitne naočare kada je sunčano
• Ukoliko ste skloni da vam koža „lako i brzo izgori“, zaštitite što veću površinu odećom, i kremom za sunčanje sa zaštitnim faktorom SPF 30+,
• Obratite pažnju na svetle površine, kao što su pesak ivoda, koje reflektuju UV zrake, odnosno sa čijih površina se odbijaju UV zraci i time povećavaju izloženost.

SREDNJI

SREDNJI

Vrednost UV indeksa 3-5 predstavlja umeren rizik po zdravlje prilikom nezaštićenog izlaganja sunčevom zračenju.

Preporuke za ponašanje stanovništva

U ovom slučaju, neophodno je poštovati sledeća pravila ponašanja:
• Boravite u hladu u periodu oko sredine dana kada je sunce najjače.
• Prilikom boravka na otvorenom, nosite odeću koja prekriva što veću površinu tela, a koja je po sastavu pamučna ili od drugih prirodnih materijala. Ovakvi prirodni materijali olakšavaju isparavanje znoja, koji predstavlja najvažniji mehanizam termoregulacije pri visokim spoljnim temperaturama. Naime, ljudski organizam se oslobađa najvećeg dela toplotne energije isparavanjem znoja, te se adekvatnim oblačenjem sprečava pregrevanje, odnosno toplotni udar, koji predstavlja jednu od najvećih opasnosti u periodima visokih spoljnih temperatura.
• Takođe, nosite šešir širokog oboda, čime štitite kožu lica i oči, a dodatna zaštita za oči su i naočare sa staklima koja blokiraju UV zrake.
• Na kožu, a naročito na kožu otkrivenih delova tela, nanosite u debljem sloju kreme za sunčanje sa zaštitnim faktorom SPF 30+ na svaka 2 sata, čak i tokom oblačnih perioda
• Obratite pažnju na svetle površine, kao što su pesak i voda, koje reflektuju UV zrake, odnosno sa čijih površina se odbijaju UV zraci i time povećavaju izloženost.

VISOK

VISOK

Vrednost UV indeksa 6-7 predstavlja visok rizik po zdravlje usled nezaštićenog izlaganja sunčevom zračenju. Neophodno je primeniti mere za zaštitu kože i očiju od oštećenja.

Preporuke za ponašanje stanovništva
Neophodno je primeniti mere za zaštitu kože i očiju od oštećenja.

U ovom slučaju, neophodno je poštovati sledeća pravila ponašanja:
• Smanjiti direktno izlaganje suncu u periodu između 10 i 16h.
• Ukoliko ste na otvorenom, boravite u hladovini, nosite odeću od prirodnih materijala koja pokriva što veću površinu tela, šešir širokog oboda i naočare sa staklima koja blokiraju UV zračenje.
• Na kožu, a naročito na kožu otkrivenih delova tela, nanosite u debljem sloju kreme za sunčanje sa zaštitnim faktorom SPF 30+ na svaka 2 sata, čak i tokom oblačnih perioda
• Obratite pažnju na svetle površine, kao što su pesak i voda, koje reflektuju UV zrake, odnosno sa čijih površina se odbijaju UV zraci i time povećavaju izloženost.

VRLO VISOK

VRLO VISOK

Vrednost UV indeksa 8-10 predstavlja veoma visok rizik po zdravlje usled nezaštićenog izlaganja suncu.

Preporuke za ponašanje stanovništva
Neophodno je primeniti i dodatne mere zaštite u odnosu na već navedene, jer oštećenja kože i očiju mogu nastati veoma brzo i biti veoma ozbiljna.

U ovom slučaju, neophodno je poštovati sledeća pravila ponašanja:
• Minimalno direktno izlaganje suncu u periodu između 10 i 16h.
• Ukoliko ste na otvorenom, boravite u hladovini, nosite odeću od prirodnih materijala koja pokriva što veću površinu tela, šešir širokog oboda i naočare sa staklima koja blokiraju UV zračenje.
• Na kožu, a naročito na kožu otkrivenih delova tela, nanosite u debljem sloju kreme za sunčanje sa zaštitnim faktorom SPF 30+ na svaka 2 sata, čak i tokom oblačnih perioda
• Obratite pažnju na svetle površine, kao što su pesak i voda, koje reflektuju UV zrake, odnosno sa čijih površina se odbijaju UV zraci i time povećavaju izloženost.

EKSTREMAN

EKSTREMAN

Vrednost UV indeksa od 11 i više predstavlja ekstremno veliki rizik po zdravlje usled nezaštićenog izlaganja suncu.

Preporuke za ponašanje stanovništva
Neohodno je preduzeti sve raspoložive mere zaštite, naročito kože i očiju, jer oštećenja mogu nastati za nekoliko minuta i biti veoma ozbiljna.

U ovom slučaju, neophodno je poštovati sledeća pravila ponašanja:
• Koliko god je moguće, potpuno izbegavati direktno izlaganje suncu u periodu između 10 i 16h.
• Ukoliko ste na otvorenom, boravite u hladovini, nosite odeću od prirodnih materijala koja pokriva što veću površinu tela, šešir širokog oboda i naočare sa staklima koja blokiraju UV zračenje.
• Na kožu, a naročito na kožu otkrivenih delova tela, nanosite u debljem sloju kreme za sunčanje sa zaštitnim faktorom SPF 30+ na svaka 2 sata, čak i tokom oblačnih perioda
• Obratite pažnju na svetle površine, kao što su pesak i voda, koje reflektuju UV zrake, odnosno sa čijih površina se odbijaju UV zraci i time povećavaju izloženost.

Indeks kvaliteta vazduha

Detaljinije o indeksu
 
Indeks kvaliteta vazduha ukazuje na kratkoročno stanje kvaliteta vazduha.

Indeks nije alat (sredstvo) za proveru usklađenosti sa graničnim vrednostima datim u zvaničnim propisima (Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha) i ne može se koristiti u ove svrhe i ne odražava dugoročnu situaciju kvaliteta vazduha, koja se može značajno razlikovati. On odražava trenutni potencijalni uticaj kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi i koristi se prevashodno u cilju informisanja javnosti.
 
Indeks kvaliteta vazduha zasnovan je na neverifikovanim podacima izmerenih satnih vrednosti koncentracija polutanata sumpor-dioksida SO2, azot-dioksida NO2, suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 i prizemnog ozona O3 .
 
Vrednosti koncentracija svrstane su u šest kategorija: dobar, prihvatljiv, umeren, zagađen, veoma zagađen i izuzetno zagađen, a svaka kategorija je predstavljena odgovarajućom bojom. Trenutna vrednost indeksa kvaliteta vazduha za određenu mernu stanicu određuje se najlošijom kategorijom koju u datom terminu ima jedan od pet polutanata.
 
Da bi se odredio indeks kvaliteta vazduha za saobraćajne stanice potrebno je imati rezultate merenja NO2 i bar jedne, od dve vrste suspendovanih čestica PM10 ili PM2.5. Za industrijske, gradske, prigradske i ruralne stanice potrebno je imati izmerene koncentracije NO2, O3 i bilo PM10 ili PM2.5. Za stanice u Boru neophodno je da postoje rezultati merenja SO2 . Koncentracija ugljen-monoksida (CO) se ne uzima u obzir pri određivanju indeksa.
 
Nijansa boje kojom je indeks predstavljen može biti tamnija ili svetlija. Tamnija se koristi u slučaju kada za određivanje indeksa postoje svi potrebni polutanati, svetlija kada neki polutant nedostaje. U slučaju da na stanici u datom terminu nema podataka ni jednog polutanta stavlja se siva boja.
 
DOBAR PRIHVATLJIV UMEREN ZAGAĐEN VEOMA ZAGAĐEN IZUZETNO ZAGAĐEN
SO2 [1h] μg/m3 0 - 20 20 - 40 40 - 125 125 - 190 190 - 275 > 275
PM10 [1h] μg/m3 0 - 15 15 - 45 45 - 120 120 - 195 195 - 270 > 270
O3 [1h] μg/m3 0 - 60 60 - 100 100 - 120 120 - 160 160 - 180 > 180
NO2 [1h] μg/m3 0 - 10 10 - 25 25 - 60 60 - 100 100 - 150 > 150
PM2.5 [1h] μg/m3 0 - 5 5 - 15 15 - 50 50 - 90 90 - 140 > 140
Beoeko
...